Uoči da­na­šnje pre­da­je iz­bor­ne li­ste pred­sjed­nik Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Dar­ko Pa­jo­vić po­ru­čio je da ta stran­ka u na­red­nom pe­ri­o­du kao po­ten­ci­jal­ne part­ne­re vi­di pro­za­pad­no ori­jen­ti­sa­ne par­ti­je. Li­sta će bi­ti, ka­ko je is­ta­kao, re­pre­zen­ta­ci­ja Po­zi­tiv­ne. Od­go­va­ra­ju­ći na pro­ziv­ke za po­li­tič­ku ko­rup­ci­ju, Pa­jo­vić je po­ru­čio da op­tu­žbe sti­žu sa adre­sa onih ko­ji su du­bo­ko ogre­zli u njoj i ko­ji to ka­žu na osno­vu vla­sti­te sa­vje­sti.
O no­si­o­cu će od­lu­či­va­ti Glav­ni od­bor Po­zi­tiv­ne, ali ra­zum­no je da će no­si­lac li­ste bi­ti pred­sjed­nik par­ti­je. Li­sta će bi­ti pre­da­ta sju­tra i ra­du­jem se pred­sto­je­ćem pred­sta­vlja­nju zva­nič­ne re­pre­zen­ta­ci­je Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re.  
● Ko­ga vi­di­te kao po­ten­ci­jal­ne ko­a­li­ci­o­ne part­ne­re Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re, pri­je ili po­sli­je iz­bo­ra? Da li su to DPS i So­ci­jal­de­mo­kra­te Cr­ne Go­re?
– Re­ći ću vam ko ni­su na­ši po­ten­ci­jal­ni ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri. To ni­su, a u skla­du je sa na­šom ja­snom po­li­tič­kom ori­jen­ta­ci­jom, stran­ke ko­je i da­lje do­vo­de u pi­ta­nje dr­žav­nost i za­pad­ni kurs dr­ža­ve. I vi i ja, kao i gra­đa­ni, zna­mo ko­je su to par­ti­je da­nas. Sve osta­le par­ti­je ko­je su na pro­za­pad­nom kur­su, kao i kur­su od­bra­ne cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti, na­ši su po­ten­ci­jal­ni part­ne­ri. I da, u tom smi­slu, po­red osta­lih, to su DPS i SD, uz je­dan ve­li­ki pro­blem. Na­i­me, od obje ove par­ti­je Po­zi­tiv­nu raz­li­ku­je či­nje­ni­ca da smo mi lje­vi­ča­ri, a oni li­be­ra­li, a u slu­ča­ju SD neo­li­be­ra­li. Da­kle, mi že­li­mo, kao što sam na­veo, ve­ći ste­pen dr­žav­ne in­ter­ven­ci­je u eko­no­mi­ji, a ove dvi­je par­ti­je čvr­sto, da ne ka­žem sli­je­po, vje­ru­ju u moć slo­bod­nog tr­ži­šta.
● Već ne­ko­li­ko mje­se­ci ste na če­lu par­la­men­ta, a va­ši funk­ci­o­ne­ri su u Vla­di. Ka­ko vi­di­te ocje­ne da za to vri­je­me prak­tič­no ni­šta ni­je­ste kon­kret­no ura­di­li na stva­ra­nju uslo­va za fer i slo­bod­ne iz­bo­re u ok­to­bru?
– Re­ći ću vam šta sam ja ura­dio u par­la­men­tu i jav­nom dje­lo­va­nju. U te­škoj si­tu­a­ci­ji odr­žao sam sta­bil­nost ra­da par­la­men­ta, uz po­dr­šku svih po­sla­nič­kih gru­pa. Pod­sje­ti­ću da ni­je bi­lo boj­ko­ta bi­lo ko­je gru­pe ili bi­lo ko­jeg po­je­din­ca to­kom ra­da par­la­men­ta. Obez­bi­je­dio sam par­la­men­tar­ni di­ja­log. Kon­kret­no, u ve­zi sa iz­bo­ri­ma for­mi­rao sam od­bor za kon­tro­lu i nad­zor iz­bo­r­nog pro­ce­sa. Pa­žlji­vo pra­tim rad ovog ti­je­la i za­do­vo­ljan sam re­zul­ta­ti­ma. Pot­pi­sao sam spo­ra­zum o sa­rad­nji sa ci­vil­nim dru­štvom i obez­bi­je­dio po­dr­šku u kon­tro­li iz­bor­nog pro­ce­sa. Pot­pi­sao sam pro­to­kol o sa­rad­nji sa lo­kal­nim par­la­men­ti­ma, sa ci­ljem ja­ča­nja nji­ho­vih ad­mi­ni­stra­tiv­nih ka­pa­ci­te­ta, do­brim di­je­lom u ci­lju una­pre­đe­nja iz­bor­nog pro­ce­sa. U sa­rad­nji sa me­đu­na­rod­nim part­ne­ri­ma uka­zi­vao sam na sla­bo­sti u iz­bor­nom pro­ce­su i in­si­sti­rao na rje­ša­va­nju ovih pro­ble­ma. Mo­žda va­ma to iz­gle­da ma­lo, ali to je naj­vi­še što je u ovom di­je­lu mo­glo bi­ti ura­đe­no za dva mje­se­ca. Sva­kom vi­dlji­vom po­ma­ku pret­ho­di mno­go pri­pre­ma, pro­ce­du­ra i pre­va­zi­la­že­nja pre­pre­ka, i vo­lio bih da to gra­đa­ni zna­ju, i ja ne mi­slim da je to ma­lo, na­pro­tiv. Moj pret­hod­nik ko­ji je na če­lu par­la­men­ta bio 13 go­di­na, upra­vo je na tom pla­nu ura­dio znat­no ma­nje. Da­kle, imao je sve me­ha­ni­zme ko­je i ja imam, a ni­šta ura­dio ni­je na po­spje­ši­va­nju iz­bor­nog pro­ce­sa. Da­nas je ja­ko gla­san ka­da je ri­ječ o kon­tro­li iz­bor­nog pro­ce­sa. Pre­ma to­me, ako sam ja ura­dio de­set pu­ta vi­še za par mje­se­ci ne­go moj pret­hod­nik za 13 go­di­na, pro­ci­je­ni­te ko je ra­dio ma­lo i/ili ne­do­volj­no. 
● Vaš ko­men­tar na­vo­da da je Po­zi­tiv­na Cr­na Go­ra od ja­nu­a­ra ove go­di­ne dio po­li­tič­kog aran­žma­na ko­ji je na­stao po­li­tič­kom ko­rup­ci­jom?
– Te pri­če su jed­no­stav­no sram­ne i do­la­ze od sram­nih lju­di. Da­kle, bez za­dr­ške vam di­rekt­no ka­žem da lju­di ko­ji to go­vo­re obra­za ne­ma­ju. Za­što oni to tvr­de? Iz dva raz­lo­ga. Pr­vi je, oni su­de me­ni po mje­ri vla­sti­te sa­vje­sti. Da­kle, da su oni bi­li u mom po­lo­ža­ju uze­li bi no­vac, pa vje­ro­vat­no sma­tra­ju da sam i ja uzeo. Pre­ma to­me, ka­da me op­tu­žu­ju za po­li­tič­ku ko­rup­ci­ju, oni za­pra­vo go­vo­re o se­bi, a ne o me­ni. Dru­go, oni ko­ji su naj­gla­sni­ji u tim op­tu­žba­ma du­bo­ko su uvu­če­ni u ko­rup­ci­ju na svim ni­vo­i­ma go­di­na­ma una­zad. To je stan­dard nji­ho­vog po­na­ša­nja, pa lo­gič­no sma­tra­ju da ću se i ja po­na­ša­ti kao oni. U to­me je pro­blem da­kle. Šta je isti­na? Jed­no­stav­no, Po­zi­tiv­na ni­je do­zvo­li­la da ru­še­njem Vla­de pro­mi­je­ni­mo spolj­no­po­li­tič­ki kurs i po­klek­ne­mo pred na­mje­ra­ma fi­nan­si­je­ra tog ma­ni­pu­la­tiv­nog po­ku­ša­ja oku­plja­nja ne­za­do­volj­nih gra­đa­na. Jed­na­ko, ni­smo htje­li da raz­mi­šlja­mo o mo­guć­no­sti ru­še­nja Vla­de ko­je bi za po­sle­di­cu ima­lo ugro­ža­va­nje cr­no­gor­ske dr­žav­no­sti. Ko­nač­no, naš je stav da su pro­mje­ne po­treb­ne, ali one mo­ra­ju bi­ti le­gi­tim­ne i mo­ra­ju se de­si­ti na iz­bo­ri­ma, a ne anar­hi­jom i ulič­nom sti­hi­jom. To je jed­no­stav­na isti­na, i ni­šta dru­go. To ni­je bi­la la­ka od­lu­ka, ali jed­na­ko iskre­no, ako mo­ra­mo da bi­ra­mo iz­me­đu ru­še­nja dr­ža­ve i na­pu­šta­nja kur­sa ka ci­vi­li­zo­va­nim de­mo­kra­ti­ja­ma, ili od­bra­ne ta dva prin­ci­pa, uvi­jek će­mo iza­bra­ti ovo dru­go, svi­đa­lo se to ne­kom ili ne. Oni zlo­na­mjer­no to zo­vu ko­rup­ci­jom, a ja to zo­vem pa­tri­o­ti­zmom. Ako je to za njih isto, za me­ne ni­je. 
M. VE­ŠO­VIĆ


Pro­mje­ne svi­ma po­treb­ne

● Šta će bi­ti ključ­ne po­ru­ke gra­đa­ni­ma u iz­bor­noj kam­pa­nji Po­zi­tiv­ne?
– Pr­va po­ru­ka je da su nam svi­ma po­treb­ne pro­mje­ne. Pri to­me ja­sno na­gla­ša­vam da pro­mi­je­ni­ti ne zna­či sve sru­ši­ti i uni­šti­ti, pa kre­nu­ti iz po­čet­ka. Da­kle, tre­ba sa­ču­va­ti po­zi­tiv­ne stva­ri na­še po­li­ti­ke i na­šeg dru­štva, njih raz­vi­ja­ti, a sve što je  lo­še od­ba­ci­ti ili mi­je­nja­ti.  Dru­ga po­ru­ka je da te pro­mje­ne ne smi­ju da na­ru­še dr­žav­ni in­te­gri­tet i za­pad­ni kurs Cr­ne Go­re. Za nas su to pod­ra­zu­mi­je­va­ju­će i ne­pro­mjen­lji­ve kon­stan­te. Tre­ća po­ru­ka, ume­sto ti­ra­ni­je slo­bod­nog tr­ži­šta i pro­fi­ta tre­ba nam ak­tiv­na ulo­ga dr­ža­ve u eko­nom­skoj po­li­ti­ci. Neo­li­be­ral­na eko­no­mi­ja uči­ni­la je mno­go to­ga lo­šeg na­šem dru­štvu, a dr­ža­va sa dru­ge stra­ne ima mno­go mo­guć­no­sti da in­ter­ve­ni­še u pod­sti­ca­ju ma­log i sred­njeg pred­u­zet­ni­štva svo­jih gra­đa­na.  Če­tvr­to, mo­ra­mo vra­ti­ti so­li­dar­nost i so­ci­jal­nu prav­du kao te­me­lje na ko­ji­ma gra­di­mo bu­duć­nost. Sva­ki gra­đa­nin sta­ri­ji od 40 go­di­na pam­ti vri­je­me ka­da smo kao dru­štvo i po­je­din­ci bi­li znat­no osje­tlji­vi­ji na lju­de oko se­be i to su vri­jed­no­sti ko­je sma­tra­mo dra­go­cje­nim i že­li­mo da ih nje­gu­je­mo. Ove po­ru­ke su za­pra­vo prin­ci­pi na ko­ji­ma je Po­zi­tiv­na osno­va­na, i mi ne­će­mo od to­ga od­u­sta­ja­ti.


Le­gi­tim­no da od­lu­ku o NA­TO-u do­ne­su i gra­đa­ni

● Je­ste li sa­gla­sni da pi­ta­nje even­tu­al­nog član­stva Cr­ne Go­re u NA­TO tre­ba rje­ša­va­ti na de­mo­krat­skom re­fe­ren­du­mu?
– Po­zi­tiv­na Cr­na Go­ra je za NA­TO in­te­gra­ci­je, i mi smo to mno­go pu­ta ja­sno re­kli. Da­va­li smo i da­je­mo do­pri­nos NA­TO in­te­gra­ci­ja­ma u naj­ve­ćoj mo­gu­ćoj mje­ri sva­ko­dnev­no. Na­pro­sto, za nas je NA­TO naj­bo­lji na­čin da se u Cr­noj Go­ri, ko­ja u pro­sje­ku ra­tu­je sva­kih 50 go­di­na, du­go­roč­no obez­bi­je­de mir i sta­bil­nost. Ra­zu­mi­je­mo da po­sto­je gra­đa­ni ko­ji mi­sle dru­ga­či­je, i mi po­štu­je­mo nji­hov stav. Pre­ma to­me, po­li­tič­ki, le­gi­tim­na su oba sta­va. U Skup­šti­ni Cr­ne Go­re od­lu­či­će se o to­me ka­ko ući u NA­TO, od­no­sno da li će to bi­ti na re­fe­ren­du­mu ili od­lu­kom par­la­men­ta.


U su­sret iz­bo­ri­ma 16. ok­to­bra „Dan” će u na­red­nom pe­ri­o­du ob­ja­vlji­va­ti in­ter­vju­e sa pred­stav­ni­ci­ma iz­bor­nih li­sta